Слике Полоја и полојчана сачуване од заборава

Идеја је да овдје објављујемо слике које приказују Полој и полојчане. Врло мало се може наћи слика Полоја. Раније је фотоапарат био ријеткост и тек су га појединци можда имали негдје педесетих година након другог свјетског рата, а и што је евентуално било неких слика многим породицама су уништене током последњег грађанског рата. Нашао сам неколико старијих слика Брода и околине, на wеб страницама Ранка Стјепановића (Прилози за историју библиотеке у Босанском Броду ( до четрдесетих година двадесетог вијека ) Цртежи, слике, карте и фотографије старог Босанског Брода Приређивач Мр Ранко Стјепановић Издавач Народна библиотека „ Бранко Ћопић „ Босански Брод), па користим прилику да једну прикажем овде. Слика има наслов на њемачком „Blick nach Poloj“ (Поглед на Полој). Не знам порекло слике , као ни дио Полоја на који се односи, а вријеме настанка је означено око 1905. године. По наслову би се могло закључити да је неки аустроугарски фотограф аутор слике. Можда ће на веб страници Библиотеке Брод бити више информација о слици. Било би јако лијепо кад би неко успио да некако реконструише локацију и препозна чија би кућа могла бити на слици и чији предак је у чамцу. Не вјерујем да постоји старија слика Полоја од ове. Ја се сјећам сличних сцена из мог дјетињства у време кад потопи Сава.

Има још неколико са сличном тематиком, а једна носи наслов „Blick vom Damm Brod-Klakar“ , тј. поглед са бране Брод – Клакар, што би се могло односити на Шлајз, али није јасно да ли је поглед према Полоју или на другу страну, као и неколико снимака околних бара.

Мало је сачуваних слика старијих полојских кућа, како су некад изгледале. Зато приказујемо једну до које смо недавно дошли.

Исто тако, располазе се са веома мало слика људи из Полоја. За почетак ја ћу објавити слику мог оца и брата, снимљену код теткине родбине у Клакару негдје непосредно после Другог свјетског рата, вјероватно 1946, а покушат ћу доћи до правог датума кад је настала. Нажалост, за сада, старије слике моје родбине од ове ни немам. То је уједно подсјећање како су се некад жене одијевале са крпом преко главе и другим детаљима наше народне ношње, која је већ помало заборављена. Волио бих кад бих могао доћи до још неке старије слике, а позивам и остале полојчане да доставе слике којима располажу па да пробамо направити један полојски албум слика.

У наставку приказујемо слику бабе Анђе Василић, која је до прије пар година, док је била жива, била једна од најстаријих полојчанки. Баба Анђа је била удана за Рајку Василића, а иначе је из наше фамилије Ковачевић.

Ово је можда и једна од посљедњих слика бабе Анђе, уз њен нама добро познати шпорет на дрва, као карактеристичан реквизит сваке полојске куће. Као да је јучер било, сјећам се, кад смо били дјеца, кад се на том шпорету скува пасуљ или како смо ми изговарали „гра“ мирис се осјећао цијелом кућом. Баба Анђин син и мој пријатељ Бранко једва је чекао да она направи запршку и полиже остатке запршке из таве.
Нажалост нема више ни некадашњег Полоја, ни бабе Анђе као ни шпорета смедеревца. Остаје нам само да се сјећамо и сачувамо успомене и слике из тог времена.