У посебном прилогу наших страница пишемо опширније о становништву Полоја и кретању броја становника и његовој структури у периоду од првих аустроугарских пописа па до задњег пописа становништва кад је Полој избрисан са списка насељених мјеста и становништво је пописано у оквиру Лијешћа и других мјеста гдје су били пријављени. Исто тако, дали смо и шири историјски контекст у којем се налазило становништво и породице у нашим крајевима, као могуће порекло и везе неких породица. Но, сматрамо да ти подаци, који често иду и превелику ширину, која може бити корисна као нека подлога за истраживанје, али нам не говоре много о конкретним полојским породицама, породичним славама, њиховим презименима и карактеристичним именима. Зато смо одлучили да штампамо и овај краћи извод из тог опширнијег текста као потицај читаоцима, да погледају и остале података на овим страницама до којих смо дошли до сада у нашем истраживању.
Ти подаци такођер могу бити од велике вредности код истраживања порекла становништва. У том смислу користит ћемо доступне документе и податке за село Полој који ће нам можда дати неке од одговора на та питања. Прво ћемо се осврнути на Списак полојских породица који су уписани у грунтовницу као власници пашњака и њива у Полоју откупљеног по закону о беговским земљистима.
Наиме, познато је да су у време турске, као и аустроугарске владавине, сви сељаци Полоја били кметови. Распадом отоманске и аустроугарске империје стекли су се услови да сељаци могу да откупе земљиште које обрађују, а на којем су до сада били кметови . То је омогућио тзв. закон о беговским земљиштима.
У наставку приказујемо Уговор са списком полојских породица који су уписани у грунтовницу као власници земљишта у Полоју откупљеног по закону о беговским земљиштима, а по опоруци краља Петра коју је провео краљ Александар 1928. године.
С обзиром да је списак из периода након Првог свјетског рата, кад је Полој био стабилизован као село и, може се чак рећи, на врхунцу свог развоја, овај уговор нам даје добру основу за увид у број и величину породица, презимена кућедомаћина, имена синова који имају своје породице и кућне адресе, за разлику од других села нашег краја, која немају тако цјеловите податке о породицама и становништву свог села. Након тог периода, ако изузмемо повећање броја становника није било већих промјена у структурним карактеристикама становништва нити значајнијег досељаванја нових породица. Преглед породица може бити веома користан као један од елемената за склапање цјеловитије слике о историји села Полој и његовим становницима.
Списак је прво био преписан из књиге Николе Ивановића “Трагом прошлости”, али касније смо дошли до копије оригиналног Уговора па смо користили податке директно из уговора. У Николиној књизи има и мањих штампарских грешака, које је вјероватно и он примијетио након штампања и исправио у другом издању, како би остали тачни подаци за будућа покољења. И у нашем тексту појављује се доста ситних грешака које у ходу исправљамо.
У задњој колони прегледа су нека моја запажања и напомене у вези с нашом породицом Ковачевић као и неким другим полојским фамилијама.
На основу претхоне табеле саставили смо наредни преглед полојских презимена по азбучном реду и учесталости њихова појављивања
Претходну табелу смо систематизовали тако да се боље види редосљед презимена по бројности породица са тим презименом.
У наставку погледајмо и табелу карактеристичних полојских имена према броју понављања или, можемо рећи, полојски именик мушких имена. Узели смо у обзир очево име и име синова кућедомаћина. На списку се појављује и неколико женских имена али њих нисмо разматрали јер не знамо сва имена. Исто тако не знамо ни имена млађих чланова и дјеце у домаћинству. Унаточ тога, сматрамо да ће и наведена имена бити довољно репрезентативна, да нам дочарају слику најчешћих имена која су се користила у периоду на крају 19. стољећа у Полоју, у којем су рођени ти људи који су носили та имена, јер сви су они кад је настао овај уговор 1928. године већ били умрли или су били кућедомаћини са најманје тридесетак година. Ово нам потврђују и податаци да су неки били регрутовании у првом свјетском рату, што значи да су 1914. године кад је избио рат имали најманје 18 година и да су могли битио рођени не касније од 1896. године.
Из претходног прегледа имена видимо da se razlikuje 73 imena sa ukupno 243 ponavljanja, a да је име Ристо било највише заступљено међу полојским фамилијама. На другом мјесту по учесталости је Јово. Али ако саберемо све варијације овог имена, Јово, Јован и Јовица онда је оно најбројније, јер имамо 20 одраслих мушкараца или њихових очева са једном од варијанти тог имена. Исто тако и нека друга имена појављују се у варијантама, као нпр Лазо и Лазар, Ђорђа и Ђорђо, Антонија, Антоније и Анто, Симо и Симеун, Петар и Перо, Игњатија и Игњо, Никола и Нико, Коста и Којо. Узимајући то у обзир, након тога редослед би био нешто промењен:
Јово+Јован+Јовица 20
Ристо 16
Симо + Симеун 13
Лазар + Лазо 12
Петар + Перо 10
Милан 8
Стево 8
итд . . .
Село Полој 