Свим Србима којима је крсна слава Ђурђевдан, а посебно свим полојчанима, упућујемо срдачне славске честитке у поводу овог познатог празника српског народа, и успут преносимо једну занимљиву репортажу нешто старијег датума из Новости, о томе како осим Срба и Бедуини имају славу па дио њих славе и Ђурђевдан.

Slavu imaju samo Srbi i beduini

Dragan Damjanović

15. 11. 2008. u 20:49

Mada se dugo mislilo drugačije, nismo jedini koji na određeni dan u godini slave sveca zaštitnika

DEO beduina, nomada koji žive podno Mojsijeve gore u Egiptu, u prečniku od oko sto kilometara oko manastira Svete Katarine, pored muslimanskih praznika Bajrama i Ramazana i nekih koje su primili od Jevreja, slave i svog porodičnog sveca na sličan način kao Srbi.
„Novosti“ su se u to uverile nedavno, na licu mesta. Mladi beduin Ahmet Ramzi, koji turistima i vernicima koji pohode ove krajeve iznajmljuje kamilu, kao „taksi“, za deset dolara, da se na nju popnu pod sam vrh Mojsijeve gore, u jednom trenutku nam je rekao:
– Poslednja tura je besplatna, ali samo za nekog od vernika.
Na pitanje zašto, odgovara:
– Sutra mi je porodična slava.
Svi ga iznenađeno gledaju, znajući da muslimani slave samo Bajram i Kurban Bajram. Videvši znatiželju, mladi Ahmet objašnjava:
– Mi beduini, sto kilometara odavde u svim pravcima, redovno slavimo tri sveca: Mojsija, svetu Katarinu i svetog Georgija. Od porodice do porodice imamo i druge slave, uglavnom vezane za hrišćanske svece. Molitvu redovno uznosimo ovde u delu porte Svete Katarine. Prorok Muhamed je ovaj najstariji hrišćanski manastir stavio pod svoju zaštitu, pa ga zato i mi smatramo za našu veliku svetinju.
Da je Sveta Katarina manastir koji svi poštuju uveravamo se čim smo u njega ušli. Na istom mestu mnogo hrišćana – rimokatolika i pravoslavaca, ali i protestanata i evangelista. U delu porte i Arapi, beduini, koji se kao i ostali vernici mole, ali na svoj način.
– Iznenađen sam saznanjem da beduini, kao i mi Srbi, imaju porodičnog sveca i svoju slavu. Biće da je to baš zbog uticaja manastira Svete Katarine, kojem su veoma posvećeni. To je najstariji hrišćanski manastir, dosta stariji i od muslimanske religije, pa su beduini, najverovatnije, zadržali običaje svojih davnih predaka – zaključuje Aleksandar Jevtić, profesor bogoslovije u Beogradu.
Kulturolog Milorad Jovanović slaže se sa ovim mišljenjem, ali smatra da je porodična slava kod beduina verovatno i ostatak paganskih običaja prinošenja žrtve svojim bogovima i svecima.
Uvreženo verovanje da su Srbi jedini narod na svetu koji slavi svog porodičnog sveca i da su po tome posebni i među hrišćanskim, pa čak i među vrlo srodnim pravoslavnim narodima, moraće, dakle, da se menja…