Након анексије Босне и Херцеговине Аустрија је 16. јуна 1879. године извршила први попис становниства. Извод тих података за Полој и остала села Босанског Брода дајемо у наставку.
Становништво Полоја 1879. године
Као што се из горњег приказа види, Полој је већ био потпуно формирано село и имао 54 куће са 395 становника од чега 195 мушких и 200 женских. То значи да је у једној породици живјело у просјеку више од седам (7.3) чланова домаћинства. У то вријеме Лијешће је имало 90 кућа и 671 становника (7.5 становника по домаћинству). Кад се гледа религијски састав становништва, јер Аустрија није приказивала становништво по националности, интересантно је примијетити да је у Полоју од 395 становника било 391 гркоисточњака, како су они приказивали српско православно становништво, 3 римокатолика и 1 израилићанин. Истовремено у Лијешћу су свих 671 становника били гркоисточњаци. Знајући да су Полој и Лијешће увијек били српска православна села, поставља се питање како је дошло до тога да је према попису било 3 римо-католика и 1 израилићанин. У разговору с полојчанима нико није мога да се сјети ни једне породице која није православна. Могуће је да је неко имао супругу друге религије али ми ни то није нико могао потврдити. Не знам који су тада били критерији пописа становништва, али је могуће да је био критериј ако се неко у то доба налазио у селу на раду или слично, па чак и сами пописивачи, да је пописан заједно са осталим становницима села. Чуо сам да је у Полоју била и циглана, а познато је и да су биле воденице на Сави које су припадале Полоју. За воденицу сам чак чуо да је раније био воденичар неки Имра, заборавио сам презиме, који би могао бити јеврејског поријекла, а у тој циглани можда је био управник или неко од радника римо-католичке вјере. Но, то за сада не можемо са сигурношћу тврдити, већ су све само претпоставке.
Становништво Полоја према црквеним подацима за 1882. годину (Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-Босанске за годину 1882. у Сарајеву, Земаљска тискара 1882.)
Подаци који нас интересују односе се за Винску и Лијешће и налазе се на стр. 116 и 117. Каже се да су то двије парохије. Винска има села 4, кућа 252, душа 1315. Црква парохијална, храм Рождества пресв. Богородице.
Лијешће има села 4, кућа 233, душа 1493. Црква парохијална, храм Сошествије св. Духа. У обје парохије, родило се 1883. године, мушких 81 женских 95. Умрло мушких 68, женских 71. Вјенчано 15. Парох Вински: Стеван Џабић. Парох Лијешћа: Лука Џабић.
Из ових података још увијек немамо посебне податке за Полој и друга села. У наредној табели преузетој са стр. 27 приказани су раздвојени подаци за свако село.
На основу изнесених констатација и збирних података покушали смо начинити распоред села по парохијама, па смо добили следеће табеле.
Парохија Винска:
Насеље Кућа Душа
Винска 53 353 Клакар 105 619 Врело 45 208 Грк 20 145 Укупно Винска 223 1325
Парохија Лијешћe:
Насеље Кућа Душа
Буковица 51 280 Лијешће 95 569 Брусница 51 208 Полој 65 426 Укупно Лијешће 262 1483 СВЕУКУПНО 485 2808
Кад се погледа укупан збир кућа и душа за Бинску у претходној табели он нешто одудара од раније изнесеног податка из Шематизма са стр. 116 и 117, гдје се казе да Винска има 252 кућа и 1315 душа. Према напред наведеној структури збир се разликује јер показује да збир села у оквиру Винске парохије износи 233 куће и 1325 душа. Исто тако не подудара се ни податак за Лијеће, да оно има 233 куће и 1493 душа, већ је то 262 куће и 1483 душа. Могући разлог је да је дошло до штампарске грешке збрајања или је структура села по парохијама била другација од ове неаведене.
Међутим, свеукупан збир за обадвије парохије се слаже и износи 485 кућа и 2808 душа.
Углавном, ако погледамо податке за Полој, можемо закључити, да је Полој имао значајну улогу у тадашњем црквеном животу, јер је био по својој величини одмах иза Клакара и Лијешћа. Такођер, ако упоредимо податке са првим аустроугарским пописом из 1879. године, видимо да се за те три године Полој повећао са 54 на 65 тј. за 11 кућа и са 391 православних, од укупно 395 становника, на 462 православних, односно укупно повећање је 71 православних душа. Иако методологије примијењене у аустријском и црквеном попису вјероватно нису исте, ипак можемо закључити да је то значајно повећање. У истом раздобљу Лијешће је повећано за само 5 кућа тј. са 90 на 95 кућа, а број становника се чак смањио за 102, тј. са 671 на 569 душа. Иако мало нелогично, повећање броја кућа уз истовремено смањење становништва може се тумачити смањењем број чланова породице и дијељењем већих породица.
Нови попис становниства у Босни и Херцеговини извшила је Аустрија поново 1885. године. У наставку приказујемо и те податке.
Становништво Полоја 1885. године
Овај попис је имао нешто више података него претходни. По том попису Полој је имао 73 куће са 72 стана, сто је повећање од девет кућа за 6 година, колико је прошло од претходног пописа. Било је 245 мушких и 239 женских, односно укупно 484 становника, што је за 89 више у односу на претходни попис. Од овог броја било је по вјери 480 источно-православних и 4 римо-католика, док јевреја и других нема, за разлику од претходног пописа, гдје је било 3 римокатолика и један јевреј. Ни у овом случају немамо поуздан податак ко би могли бити ти римокатолици.
У Лијешћу се повећао број кућа са 90 на 122, а број становника са 671 на 796, од којих су сви били православни. Изгледа да је у Лијешћу, у раздобљу између два пописа, тј. измедју 1879. и 1885. године дошло до релативно већег повећања број кућа и становника него у Полоју . У овом попису можемо наћи и податке о становништво по сталишу, тј. неожењени, ожењени, обуђавили и развјенчани. Интересантно је споменути да је било 16 обуђавелих, тј. удоваца или удовица док нема ни једног развјенчаног. Развјенчаних нема ни у другим околним селима бродске општине већ само 4 у Босанском Броду. Овај попис наводи и структуру становништва по занимању, привреди или ином издржавању. Може се запазити да ни Лијешће ни Полој немају ни једног државног чиновника, свећеника, учитеља нити здравственог особља. Мало је то нелогично, јер смо видјели да је у црквеном попису из 1882. године Лијешће имало свог пароха као и Винска. Једино логично објашњење ту може бити да су оба пароха пописани у Винској с обзиром да је ту била парохијална црква, што ако погледамо горњу табелу, подаци то и потврђују, да су у Винској пописана између осталих и два свештеника.
Даље се становништво дијелило на властелине, тежаке и кметове. Тако Лијешће има 3 властелина, 23 тежака и 170 кметова, док Полој има само 111 кметова. Посједника кућа и ренте нема ни у Полоју ни у Лијешћу, док у Броду и неким околним селима има и тих категорија становника.
Следећа категорија су творничари, трговци и обртници. У Лијешћу нема никога у овој категорији, док у Полоју је забиљежен само 1 становник, вјероватно је био или трговац или обртник. У посебној категорији су помоћни радници, надничари и слуге. У Лијешћу је пописано 9, а у Полоју 11 становника који спадају у ову категорију. Остали мушкарци којима је више од 16 година су посебно уписани. И у Лијешћу и у Полоју је само по једна особа из ове категорије. Ине жене и дјеца су такођер пописане као посебна категорија. У Лијешћу их је било 589, а у Полоју 360. Аустро-угарски држављани и припадници других држава су такодјер били посебна пописна категорија. У Лијешћу је био један, док у Полоју није било никога из ове категорије. С обзиром да у Лијешћу се нико није изјаснио као припадник римокатоличке или јеврејске вјере, то би требало значити да се и тај један аустро-угарски држављанин изјаснио као православни.
Последњи аустроугарски попис Босне и Херцеговине проведен је 1910. године. Компетни подаци могу се погледати на следећем линку https://www.poreklo.rs/2012/11/04/popisi-stanovnistva-bih-iz-1879-1885-1910 , а подаци за Полој и околна села су слиједећи:
Становништво Полоја 1910. године
Према овом попису Полој је већ имао 119 кућа и 736 присутног становништва. Као православни пописано је 728 становника, а 8 становника су били католици (3 мушких и 5 женских). Лијешће је имало 199 кућа и 1201 становника, од чега 1195 православних и 6 католика (3 мушких и 3 женских).
Наредни попис је први после Првог свјетског рата када се Поплој нашао у саставу новосноване Краљевине Југославије.
Из горњих података видимо да је број становника у Полоју, за период 1910 – 1921 године, порастао за само 55 становника (немамо податке за број домаћинстава), тј. са 736 на 791 становника или укупно 7.5%. У Полоју је живјело 789 православних и 2 католика. У Лијешћу је број становника био 1235, у односу 1201 у претходном попису, што је повећање од само 2.8%. У погледу вјерске структуре, у Лијешћу је било 1231 православних, три католика и један муслиман. На овако мало повећање броја становништва измедју два пописа (1910-1921. године), вјероватно су у доброј мјери утицала ратна збивања и погибија једног броја репродуктивно способних мушкараца током четири године рата, а можда и пресељење неких породица. У посебном прилогу на овим страницама, под насловом „Полојчани погинули у Првом свјетском рату“, наводимо податке о становницима Полоја погинулим у Првом свјетском рату, а на основу аустријских база података.
Податке пописа становниства 1981. године, када се Полој посљедњи пут појављује као насељено мјесто, приказујемо у наредној табели.
Становништво Полоја 1981. године
Из података видимо да се у Лијешћу, у односу на 1910. годину, број становника повећао скоро за дупло, тј. са 1201 на 2036 становника, дотле је у Полоју тај број смањен са 728 на само 104 становника.
Већ на идућем попису становништва, 1991. године, Полој се више не спомиње као насељено мјесто, иако и даље има кућа које су стално или повремено насељене али су подаци вјероватно приказани у склопу Лијешћа. Одатле, претпостављамо, и тако значајно повећање становништва у Лијешћу.
Село Полој 