Славе полојских фамилија

Да бисмо лакше дошли до одговора о порекли неке породице, веома важно обиљежје је и крсна слава коју слави дотична породица

Искористићемо списак полојских породица из Уговора о беговским земљиштиме где је наведено презиме и број породица са тим презименом, а томе ћемо додати податке о славама коју свећари у појединим селима славе према Шематизму Митрополије и Архидијецезе Дабро-Босанске из 1882. године. Ту је мали проблем сто презимена свећара нису подељена према селима већ према парохијама у којима је и по неколико села, односно заједнички за парохију Винска и Лијешће, али ћемо на основу споменутог списка по презимену покушати одредити да ли свећар живи у Полоју.

Славе полојских фамилија

Анализирајући горњи преглед полојских породица и њихових слава који смо добили на бази уговора о откупу беговских земљишта из 1928. године, из којег смо користили списак породица које то земљиште користе од 1918, и Шематизма Дабро-Босанске епархије Српске православне из 1882. године, из којег смо узели преглед слава који славе поједини свећари на подручју парохија Винске и Лијшшће. Из тог разлога дошло је до неколико неподударности и нејасних података. Тако нпр. на списку из Шематизма појављују се породице Патковић и Вучановић, које се не појављују у Уговору о откупу земљишта. То би се могло тумачити, да су те породица после Првог светског рата отселила из Полоја или да због неког разлога нису судјеловала у откупу земљишта. С обзиром да поуздано знамо да су те породица била присутнеу Полоју као и друге, све донедавно док Полој није расељен, узрок треба потражити у разлозима одсуства са списка и Уговора о откупу.
С друге стране имамо случај да се неке породице налазе на списку о откупу земљишта, а да их нема на списку свећара из Шематизма. Тако имамо, например, по једну породицу са презименом Барњак, Радић и Радовановић, што се може тумачити да су оне досељене после, дакле у периоду после 1882. године. Zа Радовановиће и знамо, то је породица којa је касније настањена у Полој (Перо Радовановић) док су остали сродници остали настањени у Лијешћу. С друге стране, за породице Барњак и Радић, не можемо са сигурношћу тврдити када су и одакле дошле јер се to презиме не спомиње на списку свећара парохија Винска и Лијешле. Могуће је да је ту настала и грешка приликом прављења Шематизма и да су те породице једноставно заборављене приликом прављења пописа или једноставно штампарском грешком код штампања збирних резултата. Могуће је и да су пописане под неким другим презименом као сто се то види код породица Василић, која се у Уговору о земљишту води под њиховим правим презименом Василић, а у Шематизму под њиховим надимком Дринић. Поготово ту имамо проблем с презименом Бардак, које броји 15 породица и друго је презиме у Полоју по броју породица, одмах иза Ивановића, којих има 17 породица. Има их и у Горњем и у Доњем Полоју и, ако знамо да разлика између два списка је двадесетак година, готово је невјероватно да их нема на списку Шематизма из 1882. и да су групно дошли однекуда у периоду од 1882. до 1919. односно 1928. када је склапан уговор, и да су у том периоду и формирали толики број породица за то релативно кратко време. Поготово, што их нема, за разлику од Радовановића и презимена са само једном породицом, ни на подручју других села парохије Винска и Лијешће. Исто тако, нашли смо и да су три Бардака из Полоја погинула у Првом свјетском рату, о чему пишемо у посебном прилогу, што говори у прилог да су и у вријеме писања Шематизма живјели у Полоју и имали синове ѕа војску, а у списку из уговора о откупу земљишта наводи се удовица Цвијета, која је вјероватно супруга једног од погинулих. Ту је могуће, да је такођер дошло до грешке приликом писања свећара од стране полојског пароха или је реч о штампарској грешци. Провјерићемо и да нису уписани под надимком Џомба, јер ми се чини да неки Bардаци носе тај надимак. Накнадним истраживањем, дошли смо до закључка, да би управо ово могао бити разлог. Наиме, у Шематизму из 1882. године пронашли смо на подручју Винска_Лијешће породицу Џомбић, која слави Ђурђевдан. А то могу бити само полојски Бардаци, који су у неким документима уписани и као Џомбе. Постоји и мала могућност да су заиста и дошли однекуда ван тог подручја, и то ћемо покушати још истражити. Уколико би то установили, то би био добар путоказ и одговор на питање, које цијело вријеме и тражимо, одакле су могле доћи полојске породице и који су били разлози напуштања ранијег пребивалишта и досељења у Полој.
Посебан проблем је у вези нашег презимена Ковачевић, које је иначе најбројније презиме у Босни и Херцеговини и слави 20 различитих слава, што значи да нису сви у уском сродству, већ могућност уског сродства постоји само код оних који славе исту славу. Иако је презиме Ковачевић и у Полоју заступљено са доста великим бројем породица и наведено је у оба списка, у Шематизму се за то презиме наводи да славе само Петров дан и Св. Николу. Међутим, наша грана Ковачевића из Горњег Полоја, која је најбројнија и бројала је 6 од 10 породица са тим презименом, која носи и надимак Блек и Блековић слави Ђурђев дан. Знамо да постоји и друга грана Ковачевића од две фамилије, чији надимак је био Кваје и нису с нама били у блиском сродству, јер је било и склапања бракова између две фамилије, што црква не би одобрила да су били блиски род, и они знам да не славе Ђурђев дан, а чини ми се да славе Петров дан или Св. Николу, што ћемо још провјерити. Има и трећа група Ковачевића из Доњег Полоја такођер са две фамилије за коју не знам шта славе, па је могуће да и они славе Петров дан или Св. Николу.
За нашу грану Ковачевића знамо да су увек славили Ђурђев дан, јер је покојна баба Петра која је умрла 1961. са 96 година, по неким причама и 100 година, што значи да је родјена око 1865. и која је била из Мичића из Доњег Полоја, удана је за ђеда Андрију и увијек су славили Ђурђевдан. Кад је настао Шематизам већ је била дјевојка од најмање 17 година и сигурно би знала да је било неких промјена славе. Није јасно како је грешка настала. Треба видјети и код других фамилија да ли постоји неслагања. Најближе село у околици са презименом Ковачевић гдје је записано у Шематизму да славе Ђурђевдан је Дуго Поље. То би могло значити да можда остоји и нека родбинскиа веза између ових и полојских Ковачевића. У кнјизи Миленка Филиповића зсе каже за ту породицу да је у Дуго Поље доселила из Посавине. На знамо шта је прецизно мислио под називом Посавина.

Истина, баба Петра- је причала и да су полојчани за време буне у Вучијаку, о чему пишемо у другом прилогу, напустили Полој и побјегли од Турака у славонска православна села и тамо живјели све док Аустрија није окупирала Босну након протеривања Турака, и да су тамо неки чак и остали, а неки се, по причама које сам чуо, вратили тек четири године након анексије Босне. Одговор зашто тек након четири године, може нам дати следећи податак из Википедије гдје се каже да је Аустро-Угарска Монархија започела своју власт над Босном и Херцеговином запосједањем земље 1878. године. Следеће четири године земљом је управљала војна управа, да би 1882. била замијењена цивилном власти. То је управо година кад су црквене власти прикупљале податке за Шематизам. Значи могуће је, да овај податак разреши и ненавођење славе Ђурђев дан за Ковачевиће и не навођења породица Бардак под условом да они нису уписани као Џомбићи. Могуће је да су ове, као и друге фамилије које се не наводе у Шематизму остале у Славоније све дотле док није завладала цивилна власт и тек тада се вратили у Полој. Можда је то било везано и за питање сређивања имовинских права и других разлога. Ове податке ћемо још покушати истражити и потврдити нашу тезу.

Ја сам једном прликом, пословно у Славонском Броду упознао једног Ковачевића из славонског села Шушњевци, чија породица је такођер славила Ђурђевдан али нисмо тада детаљније дискутовали могућност породичне везе иако је, по причању бабе дио избјеглих полојчана био и у Шушњевцима.